Urbanističko – arhitektonsko rešenje kolektivnog stanovanja u naselju „Rasadnik“ u Lazarevcu – OTKUP

Autorski tim:

Mr Božidar Manić, d.i.a

Igor Pavlović, d.i.a.

Tanja Bajić, mast.inž.arh.

Mr Ana Niković, d.i.a.

Rad je rađen u institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije

OBRAZLOŽENjE REŠENjA

KONCEPT

Arhitektonsko-urbanistička celina namenjena kolektivnom stanovanju formira se uz poštovanje uticajnih činilaca konteksta i lokacije, kao i potreba budućih stanara. S obzirom da se deo kompleksa namenski projektuje za preseljenje seoskih domaćinstva iz ruralne sredine u područje grada koje je planom predviđeno za transformacije u stanovanje viših gustina, a u kome postojeću fizičku strukturu predstavljaju objekti individualnog stanovanja, ideja autora je bila da se na projektni zadatak odgovori formom koja bi se sa jedne strane uklopila u planirane razvojne tokove urbanizacije ove gradske zone, a koja bi sa druge strane predstavljala reminiscenciju na oblik života koji je svojstven budućim korisnicima prostora.

Autori su stoga u urbanističkom i arhitektonskom rešenju predložili koncept forme koja se gradi ”odozdo”, grupisanjem stambenih jedinica oko zajedničke komunikacije, hodnika koji dobija nepravilnu formu i ”provazdušenja”, što rezultuje sklopom koji asocira na grupacije individualnog stanovanja, istovremenu odvojenost i povezanost.

Projektantski stav je jasan u svim aspektima projekta. Razuđenost i princip grozdastog grupisanja u osnovi reflektuje se na strukturalnost u fasadi. Elementarni kubusi koji u osnovi predstavljaju linearne traktove postavljene duž regulacione linije, ulaze u proces usložnjavanja forme, koja se odvija paralelno i različito ka spoljašnjosti – javnom prostoru ulice i unutrašnjosti – zajedničkom prostoru/ambijentu stanara. Ka ulici se forma gradi suptrakcijom elemenata od osnovnih volumena, dok se ka unutrašnjem dvorišnom prostoru vrši adicija elemenata.

FUNKCIJA

Analizom oblika parcele i topografskih uslova lokacije došlo se do predloga preparcelacije za buduće tri faze gradnje. Na svakoj parceli predviđeni su dvotraktni sklopovi sa linearno postavljenim hodnikom na koji se sa obe strane nadovezuju grupacije stambenih jedinica. Osnovno polazište u cilju optimalnog rešenja funkcije bila je zadata struktura i kvadratura stanova. U prizemlju je fleksibilan prostor definisan jedino rasporedom konstruktivnih elemenata – stubova, koji omogućava različite organizacije u skladu sa budućim zakupcima prostora, s obzirom da je prizemlje pretežno namenjeno za poslovanje. U prizemlju je ostavljen prostor i za stanove za osobe sa posebnim potrebama u korišćenju prostora. Na prvom, drugom, trećem spratu i potkrovlju nalaze se stanovi čija je struktura i kvadratura opisana u posebnoj tabeli na kraju teksta. Položaj vertikalnih komunikacija je takav da nije potrebno dodatno protivpožarno stepenište.

Posebno je analiziran i iskorišćen nagib terena za formiranje pristupa objektima, vozilima i garažama. Parkiranje je predviđeno na parceli, delom na terenu, najvećim delom u garažama.

KONSTRUKCIJA

Osnovni konstruktivni sistem je armirano betonski skelet u rasteru 4.5h5.6 m, odnosno 7.2h5.6 m u srednjem polju. Međuspratne konstrukcije su lakomontažne tavanice. Stepeništa i liftovi su armirano-betonski.

MATERIJALIZACIJA

Osnovni materijali na fasadi su trapezasti lim, fasadna opeka i malter. Sekundarno, na mestu vertikalnih komunikacija i na sučeljavanju objekata, koristi se staklo.

Na uličnim fasadama predviđen je princip raslojavanja fasade, koje je u skladu sa opisanim konceptom rešenja i polazištima autora u različitom oblikovanju ka ulici i ka dvorištu. Prvi plan fasade čini trapezasti lim, kao obloga erkera, koji predstavlja element urbanog karaktera. Trapezasti lim se primenjuje i na krovu, pri čemu se primenom istog elementa kao na fasadi ukida granica između dva elementa i dobija efekat kutije. Ispod ovog ”isturenog”ka ulici, ekstrovertnog plana, nalazi se ”drugo lice”, introvertno, kao kontrast prethodnom urbanom elementu,

kao ogoljena površina, gde je primenjen beli malter kao završna obrada.

Na dvorišnim fasadama akcenat je na oblikovanju, fasada dobija izraz sinkopirane varijacije, gde se koristi fasadna opeka kao element prirodnosti i humanizacije koncepta.